Женидба Шарца Махмутаге. 0001    Од како је свијет постануо 0002    Није љепши свијет процватио, 0003    Нит је љепша подрасла дивојка. 0004    К’о што данас на Унгјуровини 0005    У Канижи бега Алајбега 0006    А на име Хата јединица. 0007    Хати сада тринајест година; 0008    Кад јој било три године дана, 0009    Тад је мајка у мејтеф послала. 0010    Кад се Хати седам навршило, 0011    Тад је цура мејтеф оставила. 0012    Илумли се цура догодила, 0013    Четири је хатме учинила, 0014    Кад је цура мејтеф оставила, 0015    Бабо ћери кафаз направио, 0016    Па је млада у кафазу расла. 0017    Кад јој било дванајест година, 0018    Сад изашла на ћемал дивојка. 0019    Пристала се цура догодила, 0020    А од више соја господскога, 0021    Па се цура чула на далеко. 0022    Просци просе на четири стране; 0023    Четири је бега запросила, 0024    И двадесет ага са Унгјура, 0025    Двије паше просе од Будима, 0026    Седамнајст је проси Мисирлија. 0027    Ја каке су младе муштерије, 0028    Сваки тежи мало од везира; 0029    Педесет је проси Османлија, 0030    Али Хата ни за једног неће. 0031    Тако прошло три мјесеца дана, 0032    Да видимо бега Алајбега. 0033    Једно јутро беже уранио, 0034    Па га Хати ето у одају. 0035    Када цура бабу опазила, 0036    Испред бабе на ноге скочила, 0037    На ногама бабу дочекала. 0038    Њојзи беже вели у одаји: 0039    „Ћери Хате у бабе једина, 0040    Дедер баби у одаји кажи, 0041    За кога би најволила поћи, 0042    Оном ће те бабо поклонути. 0043    Већ су мени ћери додијали, 0044    Твоји просци ћери по Канижи. 0045    Што имадо бјелице шенице, 0046    Твоји просци ћери поједоше, 0047    Што имадо јечма огрухана, 0048    Све просачки коњи поједоше“. 0049    Када цура разумила ричи, 0050    Она вели родитељу своме: 0051    „Бабо драги, ако бога знадеш 0052    Ти родио, а ти одхранио, 0053    Мореш мене у воду бацити, 0054    Још ја бабо за удаје нисам“. 0055    Када беже разумио ричи, 0056    Па он вели својој јединици: 0057    „Кад је тако моја јединице, 0058    Ја ти криво учинити нећу, 0059    Нит’ ћу тебе дати преко воље, 0060    Да б’ просио с’ тобом по Канижи“. 0061    Па окрену на одајска врата. 0062    То се чудо на далеко чуло, 0063    Да дивојка није на удају. 0064    За то чуо паша од Каниже, 0065    И паша је Хату запросио; 0066    Паши кажу педесет година, 0067    А дивојци тринајста година. 0068    Када просци Хату запросише, 0069    Она баби вели Алајбегу; 0070    „Нећу бабо паше Канижкога, 0071    Волим бабо у воду скочити, 0072    Нег’ му бити љуба уз колино“. 0073    Кад те беже ричи разумио 0074    Па он ћери рече у одаји: 0075    „Ћери Хато, у мене једина, 0076    Ја те паши не дам преко воље“. 0077    И не даде паши јединице. 0078    То је паши врло мучно било. 0079    Види курве паше Канижкога, 0080    Ђе шарену књигу направио, 0081    Па је паша спреми са Каниже. 0082    Коме посла књигу шаровиту? 0083    А на руке Сибињлији бану, 0084    Шта ј’ у књизи паша направио: 0085    Мој сестрићу од Сибиња бане, 0086    Дедер пиши књигу шаровиту, 0087    Па је спреми до наше Каниже; 0088    Ево у нас подрасла дивојка 0089    Липа Хата бега Алајбега. 0090    Сад је Хата на ћемал дивојка, 0091    На Хату су просци навалили, 0092    Дви је аге просе из Будима, 0093    Просе бези, просе алајбези, 0094    Али Хата ни за једног неће. 0095    И ја сам је запросио бане, 0096    Па вире ми ни мене не шћеде. 0097    Дедер бане ти запроси Хату, 0098    Јере Хата за Турчина неће, 0099    Неће л’ ћети мој сестрићу за те, 0100    Неће л’ ти је беже поклонути. 0101    Ако б’ тебе одбили сестрићу, 0102    Те је не би дао Алајбеже, 0103    Ти његака на мејдан позови, 0104    Неће т, беже, на мејдан изаћи, 0105    Јере си се чуо на далеко, 0106    А бега је старост освојила. 0107    Кад не шћедне на мејдан изаћи, 0108    Ти покупи силовиту војску, 0109    Сигји с’ војском под Канижу билу 0110    Ја ћу теби бити у помоћи, 0111    Нећу дати кавге заметнути, 0112    Ја ћу цуру теби опремити, 0113    Па је води до Сибиња свога, 0114    Па се жени цуром код Сибиња. 0115    Кад је паша књигу направио, 0116    Посла књигу до Сибиња града. 0117    Када књига сигје до Сибиња, 0118    Када бане књигу прегледао, 0119    И видио што му књига каже, 0120    Одмах другу књигу направио, 0121    Па је посла на Канижу равну, 0122    А на руке бегу Алајбегу; 0123    Шта ј, у књизи бане направио? 0124    Ето књига беже Алајбеже, 0125    Ја сам чуо у Сибињу своме, 0126    Ђе си бостан башчу посадио, 0127    У бостану свакака цвијећа, 0128    И алкатмер и румена ружа, 0129    Док мирише свак је бегенише, 0130    Кад престане онда нико неће. 0131    Далеко јој мирис ударио, 0132    Сишо беже до Сибиња мога, 0133    Ја сам беже мирух опазио, 0134    Опазио па га бегенисо. 0135    Утргни дер ружу из бостана, 0136    Утргни је мени пошаљи је. 0137    Спреми мени са оџака Хату, 0138    Или мени на мејдан изагји, 0139    Или ето мене до Каниже 0140    Сву Канижу ватром попалити. 0141    Ја ћу тебе жива уфатити, 0142    На сваке те муке ударати, 0143    Опет Хату твоју уфатити, 0144    Па се опет њоме оженити, 0145    Боље ти је Хату опремити 0146    На лип начин ти опреми Хату 0147    Да будемо срцем пријатељи. 0148    Ил ми сигји на поље Мухачко, 0149    Да јуначки мејдан подилимо. 0150    Или за се ђебелију нађи, 0151    Ил’ ћу теби под Канижу сићи“. 0152    Кад је књигу таку опремио, 0153    Када књига на Канижу сигје, 0154    А на руке бегу Алајбегу, 0155    То се чудо на далеко чуло. 0156    Кад су чули по Унгјуру Турци, 0157    Свак остави бегову дивојку; 0158    Несмије се нико префатити, 0159    Свако знаде Сибињлију бана. 0160    А Алајбег остарио в’ома, 0161    Он не море на мејдан изаћи, 0162    То се чудо на далеко чуло. 0163    Хабер сигје на широку Лику, 0164    До беглука Лике Мустајбега. 0165    Пију пиће личке набодице, 0166    У врх кола Лика Мустајбеже, 0167    Редом их је триес и четири, 0168    Јандал младеж сједи у беглуку, 0169    Пију пиће разговарају се, 0170    О свачем су еглен отворили, 0171    О јунаштву и о добри коњи, 0172    Сваки себе и парипа фали. 0173    Докле који јесте силазио, 0174    И гонио ата низ ћесарску, 0175    Ја извео кићену дивојку, 0176    Оженио дивна крајишника; 0177    Ја извео роба ја робињу, 0178    Ја изнио посјечену главу. 0179    А све шути Тале Ибрахиме, 0180    Већ окис’о главу оборио: 0181    Кад му која обредица догје, 0182    Брк увије а чашу попије. 0183    А пита га Лика Мустајбеже, 0184    „О Талане лички разговору, 0185    Што не фалиш себе ни кулаша, 0186    Већ окис’о главу објесио, 0187    Кад ми знамо да си јунак прави. 0188    Што не фалиш себе ни кулаша? 0189    А Тале му вели у беглуку: 0190    „Мучи Лика муком замукнуо, 0191    Ја не могу беже говорити, 0192    Ја камо ли себе пофалити. 0193    Што би себе ја фалио Лика, 0194    Кад од фале неима користи, 0195    Ко се фали, он се и сам швањи. 0196    Ето Лика доли у Унгјуру, 0197    У Унгјуру у билој Канижи, 0198    Липа Хата бега Алајбега, 0199    Па је млада у кафазу расла, 0200    Не видила сунца ни мјесеца. 0201    Кад јој било тринајест година, 0202    На њу беже просци навалили, 0203    Просе бези просе алајбези, 0204    Али Хата ни за кога неће. 0205    Просио је паша од Каниже, 0206    Није ћела ни за пашу поћи, 0207    На то се је паша ражљутио, 0208    Посло књигу до Сибиња била 0209    Свом сестрићу Сибињлији бану, 0210    Да он проси Хату Канижкињу. 0211    Када бану књига догазила, 0212    Онда другу бане направио, 0213    Посло књигу на Канижу билу, 0214    А на руке Алајбеговићу, 0215    Да му спреми на руке дивојку, 0216    Ја да њему на мејдан изагје, 0217    Ако не смиј’ на мејдан изаћи, 0218    Да ће влашче под Канижу сићи 0219    И довести силовиту војску. 0220    Па ти беже Унгјурлије знадеш, 0221    Сав се Хате Унгјур оскочио. 0222    Кол’ко пашу знадем од Каниже, 0223    Он ће Хату влаху упустити, 0224    Па што би се беже пофалио, 0225    Кад јунака у беглуку неја, 0226    Да би влаху на мејдан изашо. 0227    И Хатом се сада оженио. 0228    А све аге ником поникоше, 0229    А у црну земљу погледаше, 0230    Како трава на завојке расте, 0231    Баш ко дојке у луде дивојке, 0232    Кад изагје у петнест година. 0233    Док изниче момак у беглуку; 0234    „Ево мајка родила јунака, 0235    Ја ћу чисто зечка узјахати, 0236    Ја ћу сићи до Каниже биле, 0237    Ја ћу Хату себи изпросити, 0238    И влашчету на мејдан изаћи.“ 0239    Кад те Тале ричи разумио, 0240    Па он момку вели у беглуку: 0241    „Хајд отале момак голотиња, 0242    Зар је за те бегова дивојка? 0243    Просили је аге и спахије, 0244    Просе бези просе алајбези, 0245    Просиле је паше од Будима. 0246    Мисирлије с –њима Осмалније, 0247    Па да тебе запане дивојка, 0248    Једном аги на широкој Лици.“ 0249    То је момку врло тешко било, 0250    Из беглука окрену на врата, 0251    Оде момак својој билој кули. 0252    Када сиде куил и авлији, 0253    Па окрену низ мостове кули, 0254    Сеиз прими од аге зекана. 0255    Да видимо момка на Удбини, 0256    Ђе он Симу из одаје викну: 0257    „Сеиз Симо опремај зекана, 0258    Добро мога опреми зекана, 0259    Ко да идем у бајрам џамију, 0260    Јер ћу Симо до Каниже сићи, 0261    Мени ваља на заглед дивојци.“ 0262    Па се момак стаде опремати, 0263    Ја како се у одаји спрема, 0264    Понајприје гаће и кошуљу, 0265    По кошуљи дви ислах ђечерме, 0266    На једној су токе и илике, 0267    А на другој пуца позлаћена, 0268    Па по њима доламу зелену. 0269    Кад обуче мор чохе чакшире, 0270    Све по њима изведене гује, 0271    Све од чиста злата млетачкога, 0272    Су дви стране дви алмазли гране, 0273    Куда шави туј ширити златни, 0274    Сва долама искаљата златом, 0275    Сва је бутум извезена златом. 0276    За пас зади оба џевердара, 0277    Покрај њиха палу оковану, 0278    Па припаса на гајтану ћорду, 0279    Истом с’ ага такум учинуо, 0280    А упаде остарила мајка, 0281    Свога сина пита у одаји: 0282    „Сине Мехо у мене једини, 0283    Куда си се опремио Мехо?“ 0284    А вели јој Мехо у одаји: 0285    „Хоћу мајко на Канижу сићи, 0286    И хоћу се мајко оженити 0287    Липом Хатом бега Алајбега, 0288    Те се спремам мајко на оџаку, 0289    Јер ми ваља на Канижу сићи. 0290    Не би мајко сишо на Канижу 0291    Порад Хате бега Алајбега, 0292    Да ниј’ Хата под пизмом дивојка 0293    Од џидије Сибињлије бана, 0294    Јер ми ваља на мејдан изаћи 0295    Душманину, Сибињлији бану.“ 0296    Када мајка сина разумила, 0297    Она вели Мехи у одаји: 0298    „Бе аферим, моје дите драго, 0299    Кад ћеш сине на Канижу сићи 0300    Порад Хате бега Алајбега, 0301    Сад ја знадем, да сина имадем, 0302    Кад се прими под пизмом дивојке. 0303    Да ниј сине под пизмом дивојка. 0304    Ја те сином не би више звала. 0305    Хајде сине у сто добри часа, 0306    Што мислио оно учинио, 0307    Душмани ти под ногама били, 0308    Ко зекану плоче све четири! 0309    Испросио бегову дивојку, 0310    Па се сине оженио с-њоме, 0311    И здраво је свео на Удбину!“ 0312    То рекоше па се растадоше: 0313    Оде Мехо низ високу кулу, 0314    Он у презид до зекана сигје. 0315    Кад му Симо ата опремио, 0316    Добро ата аги опремио. 0317    Кад изведе ата на авлију, 0318    Ага ата од сеиза прими. 0319    Кад посиде ата у авлији, 0320    Није фајде крити му јунаштва. 0321    Нит’ се седла приме ни зекана, 0322    Већ са земље зечку у пучиле. 0323    Он кроз руку промаче кајасе, 0324    Сеиз Симо врата отворио, 0325    Ага мамна ишћера зекана, 0326    Отишће га низ поље Удбинско. 0327    Када ага поље прегазио, 0328    У планине прсим ударио, 0329    Он Удбину за се оставио, 0330    Оде ага са Удбине равне, 0331    Не знамо му рода ни племена. 0332    Тај се ага зове на Удбини, 0333    Њега вичу Шарац Мехмедага. 0334    Момку двајест и трећа година, 0335    А прист’о се момак догодио, 0336    Гази брда а гази долине, 0337    А не пази ни ноћи ни дана, 0338    Једно јутро под Канижу сигје. 0339    Уз Канижко поље ударио, 0340    Врло ага зечка расрдио, 0341    А зекан се харли претрефио, 0342    Све му ђема фата на зубове, 0343    Узмахује из рамена вратом. 0344    Од зечка се пина одваљује, 0345    Преко аге баца клобукове, 0346    Клобукове баш ко голубове, 0347    На сапима каља рисовину. 0348    Да видимо Хате Канижкиње, 0349    Уранила цура у одаји, 0350    Она сједи код џамли пенџера, 0351    А погледа уз поље Канижко. 0352    Кад угледа момка и зекана, 0353    Скочи цура од земље на ноге, 0354    Она виче остарилу мајку: 0355    „Мати моја приди до пенџера, 0356    Види мати што видила ниси; 0357    Види мати момка и зекана, 0358    Ил је мајка од мора трговче, 0359    Ил је мени мајко муштерија? 0360    Ако мени буде муштерија, 0361    Подајте ме ономе јунаку, 0362    Ја сам њега врло севдисала.“ 0363    Кад погледа мати од пенжера, 0364    Чим угледа момка и зеленка, 0365    Чим га види одмах га познаде. 0366    Она ћери вели у одаји: 0367    „Мучи ћери, немој будалити, 0368    Добро момка и зекана знадем; 0369    Оно није од мора трговче, 0370    Нит је теби ћери муштерија; 0371    Оно ј’ ага са Удбине равне, 0372    Син рогјени Шарца Махмутбега, 0373    По имену Шарац Мехмедага.“ 0374    У ријечи у којој бијаху 0375    Дојде Мехо до бијеле куле, 0376    Он пред кулом осиде зекана. 0377    Слуге њему зечка прифатише, 0378    Оде ага у мушке конаке, 0379    А ђе сједи Ахмед Алајбеже, 0380    Ага бегу турски селам викну, 0381    Питаше се за мир и за здравље. 0382    Бег посади агу уз колино, 0383    А вели му беже у одаји: 0384    „Оклен јеси од сента којег си?“ 0385    А ага му вели у одаји: 0386    „Беже драги на оџаку твоме, 0387    Кад ме питаш, право да ти кажем. 0388    Ја сам беже са широке Лике. 0389    Јеси л’ чуо Шарца Махмудагу 0390    И његова малог Мехмедагу; 0391    Ја сам главом млади Мехмедага.“ 0392    Туде они еглен завргнули, 0393    Док им вакат од акшама био. 0394    Када они акшам саклањаше, 0395    Изнесе се господска вечера, 0396    Бег за софру сједе у ахару, 0397    Па он вели Шарцу Мехмедаги: 0398    „Бујрум синко, да ми вечерамо.“ 0399    А Мехо му вели у одаји: 0400    „Аја беже од тог фајде неја, 0401    Ја ти беже вечерати нећу, 0402    Кад сам пошо са широке Лике, 0403    Заклео се у седлу зекану, 0404    Да код тебе вечерати нећу, 0405    Ја ли слатко јал’ беже никако, 0406    Чуо јесам на широкој Лици, 0407    Да имадеш на оџаку Хату, 0408    Да је љепше у Унгјуру неја, 0409    Па сам теби сишо и капији, 0410    Да ми беже поклониш дивојку, 0411    Јер се беже оженио нисам, 0412    Рада би се беже оженити. 0413    Ако мени поклониш дивојку, 0414    Ја ћу беже онда вечерати. 0415    Ако мени ти не даш дивојке, 0416    Ја ти беже ни вечеро нисам. 0417    На ме ниси ништа потрошио, 0418    Одо одмах своме завичају; 0419    Ја ти беже ни ноћити нећу“. 0420    Кад те беже ричи разумио, 0421    Па он вели аги Мехмедаги: 0422    „Мехмедага са широке Лике, 0423    Ја би теби поклоно дивојку, 0424    Ал је моја под маханом Хата, 0425    На њој пена Сибињлије бана“. 0426    А вели му ага у одаји: 0427    „Мучи беже, немој будалити, 0428    Да ти није под пеном дивојка, 0429    Ја јој неби био муштерија“. 0430    Кад Алајбег те разуми ричи, 0431    Па он вели аги у одаји: 0432    „Чекни сине, док упитам мајке, 0433    Је ли каил мајка и дивојка?“ 0434    Беже оде одаји на врата, 0435    Па га ето у женске конаке. 0436    Када беже паде у одају, 0437    Туде мајку најде и дивојку. 0438    Ја шта беже рече у одаји, 0439    „Љубо моја ако Бога знадеш, 0440    Мени дојде ага из Удбине, 0441    Син једини Шарца Махмудбега; 0442    По имену Шарац Мехмедага; 0443    Ја га позва, да за софру сједе 0444    Он се мени закле у одаји, 0445    Да он са мном вечерати неће, 0446    Док му Хате нећу поклонути, 0447    Сад ја не знам шта ћу и како ћу; 0448    Срамота га резил учинути, 0449    На конаку у ахару своме.“ 0450    Кад те мајка ричи разабрала, 0451    Па у Хату своју погледала; 0452    На њу Хата оком намигнула, 0453    Онда вели Алајбеговица: 0454    „Мој Алајбег, како теби драго, 0455    Срамота га режил учинути. 0456    Мој Алајбег на нашем конаку, 0457    А Хата је каил за Мехагу.“ 0458    Кад те беже ричи разумио, 0459    Он се врати одаји на врата, 0460    За њим Хата скаче по ахару, 0461    Те достиже бабу пред одајом, 0462    Па ти златан јаглук дофатила 0463    Да га даје малом Мехмедаги, 0464    Нека знаде да је изпросио. 0465    Када беже паде у одају, 0466    Аги даде од злата јаглука. 0467    Тад је знао мали Мехмедага 0468    Тад је знао, да је испросио, 0469    Па се руком фати у џепове, 0470    Он извади од злата прстење, 0471    И од себе даде обиљежје, 0472    Хата њему седам бошчалука. 0473    Онда Мехо на ноге скочио, 0474    Па сам ага за софру посјео. 0475    „Бујрум беже, да ми вечерамо.“ 0476    Туде они оба вечераше, 0477    Иза софре на ноге скочише. 0478    Слуге њима легјен унесоше, 0479    И обадва кад руке опраше, 0480    У халвату они посједаше, 0481    А слуга им кафу подкучио 0482    Кафу срчу и разговарају 0483    Док им вакат од јације бјеше. 0484    Мехмедага на ноге скочио, 0485    На се ага авдест ударио 0486    Па га ето низ високу кулу. 0487    Ерзан даде ага пред капијом, 0488    Скупљају се Канижки ајани. 0489    Кад се џемат туде искупио 0490    И клањаше туде ђематиле; 0491    Кад се Бегу дуга одужише, 0492    Расуше се аге из одаје, 0493    Свако оде до конака свога, 0494    Ага с бегом оста у одаји. 0495    Упадоше четири слушкиње: 0496    „Мехмедага пуница те тражи, 0497    Да ти њојзи идеш у одају.“ 0498    Одмах Мехо на ноге скочио, 0499    Из одаје момак окренуо, 0500    Па га ето у женске конаке. 0501    Кад упаде у халват одају, 0502    Кад му сједи мајка у одаји, 0503    Пред њом шиљте од четири педља, 0504    Замакла се мајка до појаса 0505    Виш’ ње Хата стоји подвив руке. 0506    Њима Мехо турски селам викну, 0507    Мајка зету селам одпримила, 0508    Помаче се са шиљтета свога, 0509    Зету своме мјесто направила. 0510    Види Мехе радосна му мајка, 0511    Ђе он приде мајци у одаји, 0512    У обије пољубио руке, 0513    Питаше се за мир и за здравље. 0514    Када сједе ага у одаји, 0515    А вели му Алајбеговица: 0516    „Зете драги Шарац Мехмедага, 0517    Ти испроси моју јединицу, 0518    Али зете Шарац Мехмедага, 0519    Нека знадеш моје дите драго, 0520    Да је Хата под пизмом дивојка, 0521    Од џидије Сибињлије бана.“ 0522    А вели јој ага у одаји: 0523    „Мати моја, немој будалити, 0524    Да ти није под пизмом дивојка, 0525    Ја јој не би био муштерија. 0526    Већ чујеш ме остарила мајко, 0527    Дај поведи на прстен дивојку, 0528    Да ја видим твоју јединицу, 0529    Имадем ли зашто погинути, 0530    И јуначки мејдан дијелити. 0531    Јесам с’ имо зашто замучити, 0532    И Канижи зечка доћерати. 0533    Старка Хати вели у одаји: 0534    „Ћери Хате у мене једина, 0535    Де уклони јаглук са очију, 0536    Нек те ага види у одаји.“ 0537    Када Хата мајку послушала, 0538    Па од ока јаглук отиснула. 0539    Сијну лишце баш ко жарко сунце. 0540    Кад је ага види у одаји, 0541    Мехо момак на ноге скочио, 0542    Премаче се Хати у одаји 0543    А фати се руком у џепове, 0544    Устаче јој од злата прстење, 0545    Па се момак пови по појасу, 0546    Под грло се зуби дохватио, 0547    Пољуби је три четири пута. 0548    А вели му Алајбеговица: 0549    „Стид те било мали Мехмедага, 0550    Што ми љубиш дите у одаји? 0551    Кад одведеш Хату на Удбину, 0552    Онда љуби колико ти драго“. 0553    Застиди се мали Мехмедага, 0554    Он од себе отишће дивојку. 0555    А вели му Алајбеговица: 0556    „Ах мој зете мали Мехмедага, 0557    Хоћеш аги ићи на Удбину. 0558    Само ага мали Мехмедага, 0559    Када дојдеш на Удбину равну. 0560    И поведеш кићене сватове, 0561    Немој ага свата омалити, 0562    Јер ти знадеш Сибињлију бана, 0563    А познајеш поље под Мухачем, 0564    Равно се је поље прегодило“. 0565    А вели јој ага у одаји: 0566    „Не будали црна кукавице, 0567    Ја би лахко свате покупио, 0568    Али не знам црна кукавице, 0569    Јеси ли их кадра дочекати.“ 0570    А госпоја аги говорила: 0571    „Мучи ага немој будалити, 0572    Што имаде госпа у Канижи, 0573    Што имаде ага ћефенака, 0574    Што их ага под најам издаје, 0575    Да ми сјаше сераскер пред војско, 0576    И са њиме стотину хиљада, 0577    Ја би могла њега дочекати, 0578    Сваког ага добро даровати; 0579    Од нефера таман до чауша, 0580    Сваком жуту дати маџарију, 0581    А забиту двајест маџарија, 0582    Немој мени свата омалити, 0583    Ја ћу свате добро дочекати, 0584    Дочекати добро даровати“. 0585    Када мајка рече Мехмедаги, 0586    Да је свате кадра дочекати, 0587    Оде ага у мушке конаке 0588    Ђе му беже сједи у одаји, 0589    Туде ага конак учинуо 0590    И у јутро рано уранио, 0591    Па га ето низ високу кулу. 0592    Премаче се ага до бунара 0593    Да удара турски авдест на се. 0594    Када ага до бунара дојде, 0595    Он дивојку на бунару најде. 0596    Колико је ага уранио, 0597    Прије њега Хата уранила 0598    И тестију вргла под фискију. 0599    Када агу угледа дивојка, 0600    Па побиже у високу кулу. 0601    Ага авдест ударио на се, 0602    Па он езан даде по Канижи, 0603    Састаше се аге на ахару. 0604    Када они сабах саклањаше, 0605    Свако своме окрену ахару, 0606    Мехага се стаде опремати. 0607    Кад се ага спреми у одаји, 0608    Изагјоше четири слушкиње, 0609    Изнесоше аги бошчалуке; 0610    Ага дили жуте маџарије. 0611    Док дарова слуге и слушкиње, 0612    Он потроши педесет дуката, 0613    Па га ето низ високу кулу, 0614    Испрати га беже са оџака. 0615    Кад се они оба растадоше, 0616    Он делија префати зекана, 0617    Он у хегбе метну бошчалуке 0618    Па посиде у авлији зечка. 0619    Слуге аги врата отворише, 0620    Он кроз руку промаче кајасе, 0621    Па отишће из мермер авлије, 0622    Сеире га мајка и дивојка. 0623    Кад се поља прими Канижкога. 0624    Оде момак на широку Лику. 0625    Гази брда а гази долине, 0626    А не пази ни ноћи ни дана. 0627    Вакат био сигје на Удбину, 0628    Помоли се кули и авлији. 0629    Када ага доскака зекана, 0630    У авлији разјаха зекана. 0631    Сеиз Симо префати зекана, 0632    Ето аге у високу кулу. 0633    Када ага паде у одају, 0634    Стару мајку у одаји најде, 0635    Својој мајци турски селам викну. 0636    Мајка сину селам одпримила, 0637    Питаше се за мир и за здравље; 0638    Кад рекоше да су здраво били, 0639    Онда мајка сину говорила: 0640    „Хајирола моје дите драго, 0641    Хајирли ти путовање било; 0642    Јесил сине цуру испросио?“ 0643    „Јесам мати милом Богу фала, 0644    Ето мати седам бошчалука, 0645    Ја сам мајка цуру испросио, 0646    Сад ми ваља свате саставити.“ 0647    Па он Хусу бајрактара викну: 0648    „Бајрактару моје дите драго, 0649    Дедер мени у ахар изагји, 0650    Да ти речем три четири ричи.“ 0651    Када Хусо паде у одају, 0652    А вели му ага у одаји: 0653    „Бајрактару појаши алата, 0654    Па ти хајде низ Лику широку, 0655    Сваком ћеш се навратити Хусо, 0656    Сваком селам од мене понити, 0657    Нек се спрема мени у сватове. 0658    У недиљу, која прва дојде. 0659    Ваља сићи у Канижу билу 0660    И меника извести дивојку, 0661    Липу Хату бега Алајбега, 0662    Јер се хоћу оженити Хусо. 0663    Хајде право бегу до беглука, 0664    Па ћеш Лики казат’ Мустајбегу; 0665    Па ћеш сићи до Надина била, 0666    Селам ћеш ми Ахмет Алајбегу; 0667    Отален ћеш до Скрадина сићи, 0668    Ти ћеш селам паши Скрадинлији; 0669    Па ћеш сићи у Орашац били, 0670    Нек’ ми Тале у сватове појде; 0671    Па ’ш отале под Велебит сићи, 0672    Ти ћеш селам Велагић Селиму, 0673    Нек ми Селим у сватове појде, 0674    И Селим је људерина стара, 0675    Селиму четрест година, 0676    Вавик су му дупе на алату, 0677    Увик му је плоска о алату. 0678    У њега је четрест бешлија, 0679    Сваком кажу четрест година, 0680    Сваки друже бјелу браду струже. 0681    Ни један се није оженио. 0682    Па ћеш Хусо по свој Лики поћи 0683    У тридесет и седам паланки, 0684    Саком селам од мене понити, 0685    Свак ће теби Хусо вировати. 0686    Када сидеш Хусо на Удбину, 0687    Наврати се до ћифлука мога, 0688    Поздрави ћеш Вукашина мога, 0689    Нек поћера тајин и захиру, 0690    Нека сиде мени и ахару. 0691    Хајде Хусо немој дангубити! 0692    Да си мени сишо и ахару, 0693    Ујтру рано у рагјање сунца“. 0694    Одмах Хусо из одаје крену, 0695    Кад у подрум до алата сиде, 0696    Хусо свога опреми алата, 0697    Изведе га пред мермер авлију. 0698    Он посиде великог алата, 0699    Па га ето бегу до беглука, 0700    Хабер даде личком Мустајбегу. 0701    Хусо ату паде по перчину, 0702    Све он хода од града до града, 0703    Сваком хабер даје по градови, 0704    Најстраг сиде у Орашац били. 0705    Када Хусо у Орашац сиде, 0706    Наврати се до Талине куле, 0707    Каква му је на Орашцу кула, 0708    Оплетена јасеновим прућем, 0709    Су дви стране двоја су му врата. 0710    Кад му витар са планине пухне, 0711    Подигне му ватру са огњишта; 0712    Кад се Хусо прекучи колиби, 0713    Наоколо прошће исправљено. 0714    Хусо свога наћера алата, 0715    Добар алат прошће оборио; 0716    Лахко му га оборити било, 0717    Кад у Тале није прековано, 0718    Он алата прећера колиби. 0719    Кад се Тале дречи у колиби, 0720    Јер он оштри палу на тоцилу, 0721    Трбусима палу претиснуо, 0722    Држе му је два сестрића млада, 0723    А окрећу белај буљукбаша. 0724    Куд се креће без белаја неће. 0725    Псује Тале и оца и мајку, 0726    Држте добро двоје копилади! 0727    У том Хусо доскака алата, 0728    Са алата Тали селам викну, 0729    А Тале му у старицу тикну: 0730    „Није мени до твога селама, 0731    Већ је мени до мога белаја, 0732    Не да ми се пала наћерати. 0733    Ал на моју палу гледајући, 0734    Би ће меса орлу и гаврану“. 0735    А Хусо му рече са алата: 0736    Селам ти је мали Мехмедага, 0737    Да му Тале до оџака сидеш 0738    У недиљу, која прва дојде, 0739    Јер ми се је ага оженио, 0740    Па ћеш Тале ићи по дивојку“. 0741    А Тале му вели пред колибом: 0742    Брате Хусо, чија је дивојка, 0743    Је ли с миста Хусо дивичица, 0744    Имам ли се зашто замучити? 0745    Море ли се Хусо напојити? 0746    Хоћел с’ моћи преобући Тале?“ 0747    „Хоћел Тале обадва ми свита, 0748    Добро се је ага оженио“. 0749    „Брате Хусо чија је дивојка?“ 0750    „Богме брате оздо од Унгјура, 0751    Са Унгјура, са Каниже биле, 0752    Липа Хата бега Алајбега“. 0753    Када Тале очу пред колибом, 0754    Он на Хусу очи исколачи: 0755    „Зашто Хусо од Бога му тешко, 0756    Зар се није мого оженити 0757    С каквом Хусу другом дивичицом? 0758    То је моја Хусо јауклија, 0759    Тој сам Хати био муштерија. 0760    Три пута сам ишо на Канижу, 0761    Не бил’ виђо бегову дивојку, 0762    Ја је никад ни видио нисам 0763    Нашем ћу се Мехи умолити 0764    Он се куји хоће осветити, 0765    Кад је сведе до оџака свога. 0766    Ти ћеш селам аги од менека, 0767    Ја ћу њему у сватове поћи“. 0768    Отле Хусо оћера алата, 0769    Право сајде Вукашићу кнезу, 0770    Све он кнезу Вукашићу каза, 0771    Да се ага жени Мехмедага, 0772    Да он тајин купи по кметима. 0773    То је кнеже једва дочекао. 0774    Поче кнеже тајин састављати, 0775    Како тајин купи по кметима? 0776    На хамбаре бјелицу шеницу, 0777    На торове јаловице овце, 0778    На подруме краве и волове, 0779    На хардове вино и ракију, 0780    Нека купи, како њему драго, 0781    Оде Хусо оћера алата, 0782    Када кули сиде и авлији, 0783    Дочека га ага пред капијом: 0784    „Јеси л’ Хусо хабер учинио, 0785    Хоће л’ аге мени у сватове? 0786    Јесил’ иш’о Вукашићу моме, 0787    Хоће л’ тајин Мутилићу сићи?“ 0788    „Хоће ага обадва ми свита“. 0789    Да видимо аге Мехмедаге, 0790    Чека ага прве недиљице. 0791    Све дан по дан освану недиља, 0792    Виче ага бајрактара свога: 0793    „Хајде Хусо на поље изагји, 0794    Разапни ми чадор пред капијом, 0795    Ето мене свате дочекати!“ 0796    Одмах Хусо агу послушао, 0797    Па га ето пред градску капију, 0798    Он разапе чадор пред капијом. 0799    Када ага до чадора сиде, 0800    Ага с Хусом сједе под чадором. 0801    Уз поље се алај помолио, 0802    Пред њим седам иде бајрактара, 0803    А за њиме силовита војска, 0804    То је глава бега Удбинскога. 0805    Када сиде Лика Мустајбеже, 0806    Оста војска у пољу зеленом, 0807    Оде беже аги до чадора. 0808    Истом мало отпочела војска, 0809    Уз поље се алај помолио, 0810    Пред алајом један на алату, 0811    То бијаше Ахмет Алајбеже 0812    Од Надина града бијелога, 0813    А за њиме кићени сватови. 0814    Још се алај један помолио, 0815    Избијају аге на алаје, 0816    Сва се војска збија пред капијом. 0817    Поглавице све заједно иду, 0818    Сва се сила с-њима сакупила, 0819    Још им Тале Ибрахима неја. 0820    Свако вели, да га не чекамо, 0821    Сам Хрњица, да га пречекамо, 0822    Јер без Тале тамо хода неја. 0823    У ријечи у којој бијаху, 0824    Помоли се на кулашу Тале; 0825    Он нејаше, ко остали људи. 0826    Обе ноге пребацио Тале, 0827    У кулаша ни узде му неја, 0828    Све му кулаш траву попасује, 0829    А на њему охоло одило. 0830    На Тали су од саје чакшире, 0831    Свакојаким искрпљене сукном, 0832    Кроз чакшире пропала колина, 0833    На плећима ћурак од медвида, 0834    А на глави капа од јазавца, 0835    Кроз капу му коса пропанула, 0836    А за Талом четрест бешлија, 0837    Крње луле а ћибуци кратки, 0838    Из десна му белај буљугбаша, 0839    А из лива обадва сестрића. 0840    Тале дојде а грлом повика; 0841    „Устај беже, да ми полазимо, 0842    Нисмо дошли аге присвојити, 0843    И његови кмета продавати, 0844    Већ смо агу дошли оженити. 0845    Јесил’ беже свате пребројао? 0846    Кол’ко беже водимо сватова? 0847    Имамо ли с-чиме на Канижу, 0848    Јер нам ваља на Мухачко сићи, 0849    Ваља нам се баном поздравити“. 0850    А вели му Лика од чадора: 0851    „Нисам Тале свате пребројио, 0852    Дедер Тале ти преброји војску“. 0853    Одмах Тале викну код чадора: 0854    „Чујете ли аге под чадором, 0855    Сваки мени право казивајте, 0856    Кол’ко који имаде нефера. 0857    Ако не би мени право казо, 0858    Ставићу му под колино главу, 0859    Ударит га дреновом тољагом, 0860    Ударит га неколико пута, 0861    Гвоздењака изнад прдењака, 0862    Ни од какве одпрднути неће. 0863    Никакве му пребројити нећу“. 0864    Свако Тали право казивао, 0865    Свак се Тале боји Ибрахима, 0866    Сваки ага каза Ибрахиму, 0867    Кол’ко који имаде нефера, 0868    Када Тале на калем узео, 0869    Има свата дванајест хиљада, 0870    Када Тале свате пребројио, 0871    Бег се крену од Удбине равне, 0872    И поведе кићене сватове, 0873    Уз њег јаше мали Мехмедага, 0874    А пред бегом седам бајрактара. 0875    Пред Мехагом Хусо на алату, 0876    Па остали иду бајрактари. 0877    Свак за свога стао бајрактара, 0878    Па са њима сила и сватови. 0879    Најзад Тале јаше Ибрахиме, 0880    И уз њега четрест бешлија, 0881    Ја каке су Талине бешлије? 0882    Фарклије је четрест момака, 0883    И пред њима Тале Ибрахиме, 0884    Него пола кићени сватова. 0885    Још сам чуо ђе говоре људи, 0886    Да ни једног олово не гагја. 0887    Тако Лика иде са сватима, 0888    Тегли Лика на Канижу билу, 0889    Тихо иде предањује често, 0890    Пето јутро под Канижу сиде. 0891    Када сиде Лика на Канижу 0892    И доведе кићене сватове, 0893    Канижани преићрамли Турци, 0894    Дочекаше кићене сватове. 0895    Туде беже конак учинуо, 0896    И у јутро рано уранио, 0897    Чауш викну, дабулхана цикну: 0898    „Хазурола кићени сватови, 0899    Нек је хазур кићена дивојка. 0900    Дуги данци а кратки конаци, 0901    Далеко је на Удбину сићи“. 0902    Опрема се кићена дивојка. 0903    Вид’ госпоје Алајбеговице, 0904    Ђе дарује кићене сватове, 0905    Сваком свату жута маџарија 0906    А агама бошчалуке дили, 0907    Мустајбегу седам бошчалука, 0908    Мехмедаги на коњу дивојку. 0909    Кренуше се кићени сватови, 0910    Запјеваше, свати запуцаше, 0911    Продречи се Тале са кулаша: 0912    „Не пуцајте праха и олова, 0913    Могло би нам браћо требовати“. 0914    Па завика Тале Ибрахиме: 0915    „Мустајбеже, дирек од Удбине, 0916    Дај ми беже изун од себека, 0917    Да ја узме четрест бешлија, 0918    Па да идем на поље Мухачко, 0919    Да ја видим јели дошо бане. 0920    Ја сам тамо шићар подпазио, 0921    Да је Јован сишо харамбаша, 0922    То је ујак Сибињлије бана, 0923    Брат рогјени паше Канишкога, 0924    Да је себи чадор разапео 0925    О Мустајбег, у гори Мухачкој, 0926    И са њиме стотину пандура, 0927    То је стража Сибињлије бана, 0928    Туде ће нас Јован дочекати, 0929    Да упитам Јован харамбашу, 0930    Од ког’ стражу у планини чува“. 0931    Њему беже изун допустио. 0932    Види Тале мировати неће, 0933    Он подиже четрест бешлија, 0934    Оде Тале одведе бешлије. 0935    Када сиде Тале и бешлије, 0936    Јованову сидоше чадору, 0937    Кад ал’ сиде Јован харамбаша, 0938    И код њега стотину пандура; 0939    Ја како се Јован наредио, 0940    Сав у срми и чистоме злату, 0941    Свитли му се калпак на очима. 0942    Када му се Тале прикучио 0943    Тале викну, ко да се помами: 0944    „О Јоване божји несретниче, 0945    Што ћеш овде данас у планини, 0946    Чију стражу на планини чуваш, 0947    А Јован му вели од чадора: 0948    „Што се за ме бринеш у планини, 0949    Овде чекам кићени сватова, 0950    Нек ми овде оставе дивојку, 0951    Па нек с миром иду на Удбину.“ 0952    Кад те Тале разумио ричи, 0953    Па он вели Јован харамбаши: 0954    „О Јоване немој напргјиват, 0955    Коме хоћеш Туркињу дивојку?“ 0956    А Јован му вели од чадора: 0957    „Што се бринеш данас у планини, 0958    Ја коме ћу гиздаву дивојку? 0959    Мени ју је паша поклонуо, 0960    Да оженим бана Сибињлију. 0961    Кад те ричи Тале разумио, 0962    На њему се длака исправила, 0963    Ко на вуку просинца мјесеца. 0964    Дигоше се уз вилице брци, 0965    Очи му се крви надолише, 0966    Подрхташе у мишици руке, 0967    Он на балчак наслонуо руку, 0968    А подвикну Јован харамбаши; 0969    „О Јоване немој замирити, 0970    Што ћу с тобом кавгу заметнути, 0971    Какав паша, да поклања Хату, 0972    Кад је Хатин у животу бабо. 0973    Није паша Хате одхранио, 0974    Већ ју њезин одхранио бабо. 0975    Бабо ју је нама поклонуо, 0976    Ми смо с њоме Меху оженили. 0977    Држ’ се добро Јован харамбаша, 0978    Рећи немој, да сам преварио. 0979    Он на чадор наћера кулаша, 0980    На Талана пушке запуцаше, 0981    Обзире се Тале на делије, 0982    Сваком жао Тале Ибрахима, 0983    Сви четрест љуто ударише, 0984    А солдати живо дочекаше, 0985    Све на огањ и на ватру живу. 0986    Ал’ залуду што пушке пуцају, 0987    Кад од њиха зрња одскакују, 0988    Фатише се посиклица криви; 0989    Док би мајка задојила сина 0990    И јуначким пасом опасала, 0991    Изсикоше стотину пандура 0992    И пред њима Јован харамбашу. 0993    Види Тале мировати неће, 0994    Он завика четрест бешлија: 0995    „Браћо моја овде код чадора, 0996    Разбацајте леше по планини, 0997    Ја ћу свући с-Јована хаљине, 0998    С-њега свући, па на се обући“. 0999    Тале свуче с-Јована хаљине, 1000    С-њега свуче, па на се обуче, 1001    Још устаче капу камилавку, 1002    Сједе Тале у златну столицу, 1003    А двори га четрест бешлија, 1004    У том Лика стиже и Личани. 1005    Кад Мустајбег до чадора сиде, 1006    Под чадором Талу угледао, 1007    Он Талану турски селам викну, 1008    А Тале му селам одпримио: 1009    А ста вика под чадором Тале: 1010    „Види беже свилена чадора, 1011    Види беже у мене хаљина, 1012    Види беже за главом калпака. 1013    Вид’ у мене од злата столице, 1014    Види стола а види ракије. 1015    Кад ја сидем на широку Лику, 1016    Вира ј’ и Бог бићу поглавица“. 1017    „Хоћеш кењче ко и јеси Тале“. 1018    Бег подиже Талу од чадора, 1019    Понесоше чадор на Удбину, 1020    Када беже гору преходио, 1021    На Мухачко равно ударио 1022    Кад погледа Лика од голуба, 1023    Кад Мухачко поље поцрнило 1024    Од шкрљака и од телећака, 1025    Шала није петнајест хиљада, 1026    Јер је бане чадор разапео, 1027    А поредо у глиду солдате. 1028    Када Лика на поље изајде 1029    И устави кићене сватове, 1030    Стала војска једна прама другој. 1031    Бег разапе свилене чадоре, 1032    Туј ће беже конак учинити, 1033    Јер му се је војска заморила. 1034    Туде беже конак учинуо 1035    И у јутро рано уранио, 1036    И на јутру кахву потрошио, 1037    И уз њега кићени сватови. 1038    Мехо чува канижке дивојке, 1039    Док ето ти на коњу катане, 1040    Оно носи књигу у праципу, 1041    Пита чадор Лике Мустајбега. 1042    Када влашће Мустајбегу дојде, 1043    Даде књигу Лики Мустајбегу. 1044    Књигу гледа Лика Мустајбеже, 1045    Када књига Сибињлије бана. 1046    Шта је бане у књизи правио? 1047    Чуј Турчине Лика Мустајбеже, 1048    Ти си сишо на Канижу билу, 1049    И повео Хату Канижкињу, 1050    Оженио Шарца Мехмедагу, 1051    Погубио Јован харамбашу; 1052    Мој је ујак Јован харамбаша. 1053    Чуј ме Лика поштени Турчине, 1054    Пошаљи ми малог Мехмедагу 1055    И уз њега Хату Канижкињу, 1056    П’онда ајде с миром на Удбину. 1057    Ако не даш Мехе и дивојке 1058    А ти мени спреми Мехмедагу, 1059    Да јуначки мејдан подилимо, 1060    Или за њег’ мејданџију тражи. 1061    Када беже књигу прегледао, 1062    Па видио шта му књига каже, 1063    Онда Лика викну Мехмедагу; 1064    „Мехмедага моје дите драго, 1065    Хо’ш ли влаху на мејдан изаћи, 1066    Ил’ ћеш за се мејданџију наћи?“ 1067    А вели му мали Мехмедага: 1068    „Хоћу беже обадва ми свита, 1069    Ја ћу влаху на мејдан изаћи.“ 1070    „Само беже ја ти љубим руку, 1071    Код кога ћу цуру оставити?“ 1072    А вели му Лика Мустајбеже, 1073    Хајде Мехо, не брини се Хатом, 1074    Хата неће у каурске руке, 1075    Ја ћу Хати врћи диверове, 1076    Из Кладуше Мујова Халила, 1077    Од Удбине Диздарева Меху. 1078    Они ће ти очувати Хату, 1079    Ако би се заметнула кавга, 1080    Ти се не бој својој Канижкињи 1081    Они ће ти цуру очувати“. 1082    Када ага ричи разумио, 1083    Одмах ага на ноге скочио, 1084    Па он приде до зекана свога, 1085    Он зекану притеже колане, 1086    Па повика бијесна зекана, 1087    Испрати га Хусо на алату, 1088    Хоџе ђулбе дову заучише, 1089    Рад мејдана малог Мехмедаге. 1090    Оде ага оћера зекана, 1091    Опази га од Сибиња бане, 1092    Па повика слуге код чадора: 1093    „Повед’ те ми бијесна гаврана, 1094    Ето мени сада мејданџије.“ 1095    Слуге бану врана доведоше, 1096    Бан посиде бијесна гаврана, 1097    Па пред Меху на поље изагје. 1098    Кад су били један поред другим, 1099    Онда вели бане са гаврана: 1100    „Ја Турчине мали Мехмедага, 1101    Како ћемо мејдан дијелити?“ 1102    „Богме влашче, како теби драго.“ 1103    „Кад је Туре како мени драго, 1104    Бјежи Туре ја ћу окупити. 1105    Ако тебе стигнем на гаврану, 1106    Да ти узмем са рамена главу. 1107    Ако тебе не могнем стигнути, 1108    Бјежаћу ти до чадора свога, 1109    Ако стигнеш мене на зекану, 1110    Ти осицај како теби драго“. 1111    То рекоше, ати потекоше, 1112    А побиже ага на зекану, 1113    За њим бане наврже гаврана. 1114    Близу бане агу достигнуо, 1115    За њим бане копље отиснуо, 1116    Добар зекан копље опазио, 1117    Па се с-десна у лијево баци, 1118    Покрај аге копље протркало. 1119    Када бане види на Мухачу, 1120    А да аге копље не зафати, 1121    За њим бане пушку опалио, 1122    Кад од бана дими полетише, 1123    Два сингјирли зрна полетише, 1124    Обадвоје агу погодило, 1125    Погодише ал’ не оборише, 1126    Онда ага поврати зекана, 1127    Пред њим бане поврати гаврана. 1128    А побиже бане на гаврану. 1129    Рањен ага наврго зекана, 1130    Види бана наметну гаврана, 1131    Куд најгушћа глија и парада, 1132    За њим ага наметну зекана. 1133    Дочекаше уписни солдати, 1134    Све на огањ и на ватру живу. 1135    Још дви агу пушке ударише, 1136    Рањен ага у логор умаче, 1137    А ста вика Тале Ибрахима: 1138    „Уч’те дову хоџе и хаџије, 1139    Да брез дове не гину јунаци, 1140    Дедер Лика, да ми ударамо, 1141    Рањен нам је ага у логору“. 1142    Хоџе ђулбе дову заучише, 1143    А хаџије зићир донесоше, 1144    А остали ударише Турци. 1145    Тргоше се млади бајрактари, 1146    Фука стаде у небу бајрака. 1147    Црне земље стаде гудљевина, 1148    Кад се силе двије удариле, 1149    Рабри боже немила састанка. 1150    Грми сјева а крв се пролива, 1151    Ни брат брата познати не море, 1152    Ја камо ли Турчин каурина. 1153    Сама оста у пољу дивојка 1154    И уза њу два дивера млада, 1155    Једно Халил Мује Кладушкога 1156    Друго Мехо старог Диздараге 1157    Када су се силе удариле, 1158    Да видимо млади диверова. 1159    Оставише у пољу дивојку, 1160    Обадва се ватри појагмише, 1161    И Личаним хампу учинише, 1162    Тако стало четири сахата. 1163    Да видимо Диздарева Мехе, 1164    Из логора ишћеро дората, 1165    Ђе је Хату оставио Мехо, 1166    Кад му неја Канижке дивојке. 1167    Одма Меху зло на уму било, 1168    Са Мухача отишће дората, 1169    И оћера бана на дорату. 1170    Нека иде како њему драго, 1171    Да видимо Кладушког Хрјнице, 1172    Кад се ђењак мало утишао, 1173    Јере Турци мејдан освојише, 1174    Побише се крањци до Сибиња, 1175    Види Мује наметну ђогата. 1176    Када Мујо доћера ђогата, 1177    Ђе је цура била на Мухачу, 1178    И уз цуру два дивера млада, 1179    Кад му Хате неја Канижкиње, 1180    А неја му брата ни Мехаге, 1181    Одмах Муји зло на уму било, 1182    Па под собом отишће ђогата, 1183    Он оћера бана на ђогату, 1184    У планине ударио Мујо, 1185    Кад угледа бијесна зекана, 1186    Добар зекан малог Мехмедаге. 1187    До њег Мујо прићера ђогата, 1188    Туде малог Мехмедагу најде, 1189    Ђе он лежи под зеленом јелом, 1190    Јер су Меху ране освојиле, 1191    Њему Мујо турски селам викну. 1192    Мехмедага очи отворио, 1193    Више себе Меху угледао. 1194    Он Хрњици селам одпримио, 1195    А Хрњица разјаха ђогата, 1196    Па он Мехи вели у планини: 1197    „Мореш ага узјахат зекана, 1198    Да те попнем на коња зекана, 1199    Па ти хајде на поље Мухачко, 1200    Јер смо ага мејдан освојили.“ 1201    А вели му у планини Мехо: 1202    Дигни мене на зекана Мујо, 1203    Чини ми се могу одјахати“. 1204    Мујо њега диже на зекана, 1205    Додаде му у руке кајасе, 1206    Још му вели у планини Мујо: 1207    „Пусти ага зекану кајасе, 1208    Сам ће тебе снити на Мухачко“. 1209    Оде ага оћера зекана, 1210    Мујо свога посиде ђогата; 1211    Мало Мујо у напредак појде, 1212    Једног писца тука у планини, 1213    Момак иде грозне сузе лије. 1214    Кад се Муји ближе прикучио, 1215    Позна Мујо Диздарева Меху, 1216    Њему Мујо турски селам викну, 1217    Преко плача отпримио Мехо. 1218    А Мујо му вели у планини: 1219    „Брате Мехо камо ти дивојка, 1220    Ђе си брата оставио мога, 1221    А камо ти дорат од мејдана?“ 1222    А Мехо му рече у планини: 1223    „Брате Мујо ако Бога знадеш, 1224    Када су се силе удариле, 1225    Ја сам Мујо цуру оставио, 1226    А са твојим гојеним Халилом, 1227    Ми смо вама хампу учинили, 1228    Касно мени на ум препануло, 1229    Да потражим Канижку дивојку, 1230    Ја ишћера бијесна дората, 1231    Кад ал’ неја Канишке дивојке, 1232    Одмах ми је зло на уму било, 1233    Ја сам Мујо бана окупио, 1234    И близу га Мујо достигнуо: 1235    Кад нам коњи упоредо бјеше, 1236    Превари ме од Сибиња бане, 1237    Уби мени подамном дората. 1238    Куку доре ране не пребоне, 1239    И умријећу приболити нећу, 1240    Сад ја знадем кога сам имао, 1241    Ја остадо сад сирота Мујо. 1242    Док се с мртвим ја растави дором, 1243    Дотле влашче оћера гаврана: 1244    И однесе Канишку дивојку. 1245    Ја се Мујо натраг повратио, 1246    А почу се грло Халилово, 1247    Ђе он виче бана са гаврана, 1248    Бјежи Бане Бара те штенила, 1249    Нигје тебе оставити нећу, 1250    Док је Бога и гаврана мога, 1251    Сћераћу те низ три краљевине“. 1252    Тому рече крај Мује окрену, 1253    Оде Мехо пјеше у планину. 1254    Да видимо Мује на ђогату, 1255    Гје одјаха велика ђогата, 1256    Па ђогата привеза за јелу. 1257    Ето Мује на врх од јелике, 1258    Па потеже дурбин од очију, 1259    Па сејири поље под ногама. 1260    Гледа поља шест пуни сахата 1261    У по поља опазио бана, 1262    Још му неја гојена Халила. 1263    Бан кидисо велику гаврану, 1264    Ал’ му вранац макнути не море, 1265    Јер потешка засобица Хата, 1266    А вранац се храмљив догодио. 1267    Када Мујо очи отиснуо, 1268    Изниче му Халил на малину, 1269    Паше врана са обадве стране. 1270    Близу бана Халил достигнуо, 1271    Поред њиме наћера гаврана, 1272    Продречи се са јелике Мујо: 1273    Не нагони врана на Магјара, 1274    Убиће ти бијесна малина“. 1275    Мисли Мујо море довикати, 1276    Ал’ залуду што га довикује, 1277    Кад не чује Халил на гаврану. 1278    Кад им коњи упореду били, 1279    Види влаха, пушке окренуо. 1280    На Халила пушке окренуо 1281    Не погоди гојена Халила, 1282    Већ му врана свати по колани, 1283    Мртав вранац паде по пољани, 1284    А Халил се хитар догодио, 1285    Он се с-враном раста на пољани, 1286    Па потече пјеше на ногама. 1287    Ја сам чуо, ђе говоре људи, 1288    Да је мого ата достигнути; 1289    Лахко му је било достигнути. 1290    Сусто вранац носећи дивојку. 1291    Кад је Халил пољем прелетио 1292    Пјеше тера за пола сахата, 1293    Кад у другу полу угазио, 1294    Халил руку врже на гаврана, 1295    Он уфати канижку дивојку, 1296    По добру је мјесту уфатио. 1297    Куд је влашче пасом утегнуло, 1298    Јаки се је Халил прегодио, 1299    Он из седла изгули дивојку. 1300    И бана је коњем раставио, 1301    Паде бане у зелену траву, 1302    Халил бану руке савезао, 1303    Он дивојку врже на гаврана, 1304    Он за дизгин поведе гаврана, 1305    За гаврана врана привезао. 1306    Иде Халил и води гаврана, 1307    Докле Мују стиже на ђогату. 1308    Кад се оба брата састадоше 1309    Право они сишли на Мухачко, 1310    Када беже војску саставио, 1311    Он покопа на пољу шехите, 1312    Рањеницим сала направио, 1313    И Мехаги сала направио, 1314    Свак је Лики на очима туде. 1315    Њеко рањен, њеко погинуо, 1316    Још му није најбољега друга, 1317    Није бегу Диздарева Мехе. 1318    Беже хода за Мехагу пита, 1319    А ста вика Кладушког Хрњице: 1320    „Ја сам беже вигјо Мехмедагу, 1321    Отишо је теби и чадору, 1322    Већ су Меху саломљена крила, 1323    Погино му дорат од мејдана“. 1324    У ријечи у којој бијаху 1325    Помоли се момак од Каниже, 1326    Сав се свитли у жежену злату, 1327    Под њим добар ђогат заиграва, 1328    Њише му се о облаку глава, 1329    Све што ближе познају га аге. 1330    Кад се ближе момак прикучио, 1331    Познадоше Диздаревић Меху. 1332    Мехо дојде бегу и чадору, 1333    Селам даде осиде ђогата, 1334    Бегу даде осичену главу: 1335    „Ето беже од мене јабука, 1336    Ја сам беже сишо на Канижу; 1337    Ја сам пашу главом раставио, 1338    И пашине обуко хаљине, 1339    И пашина изјахо бјелана, 1340    Јер сам беже дору изгубио“. 1341    Отле беже покрену сватове, 1342    А рањена агу на носила, 1343    Уз њег’ Хата плаче Канижкиња. 1344    Крену Лика са Мухача равна, 1345    Све дан по дан а конак по конак, 1346    Докле сиде на Удбину равну, 1347    Свако оде завичају своме. 1348    Бег Халилу коња поклонуо, 1349    Задио му за главу челенке. 1350    Бег је бана посло до Стамбола 1351    Нек џевапи цару у Стамболу. 1352    Мехи дао за главу челенке, 1353    Што је Мехо пашу погубио. 1354    Мехмедаги добави бербера, 1355    Нек’ га бербер у оџаку личи. 1356    Личио га бербер на оџаку, 1357    У седмој га подиже недиљи. 1358    Када ага ране преболио, 1359    Он заврже велико весеље, 1360    Ко му год је пошо у сватове, 1361    Свакога је на весеље зовно. 1362    Мехмедага проводи весеље, 1363    Од дна до дна цијел мјесец дана. 1364    Кум му био Лика Мустајбеже. 1365    Оженише Хатом Канижкињом, 1366    Никада је није прекорио, 1367    Што је за њу рана допануо.